Happy birthday...

Danas mojoj zeni rodjendan bio. Dan ko svaki drugi. Nase je nepisano pravilo da se ne opterecujemo datumima, tako da i obavezna kupovina rodjendanskog poklona nije...obaveza. Izlazak na veceru uvijek je najjednostavnije rjesenje. Tako je bilo i ovaj put. Hocu reci, nisam zeni nista kupio...


Odabrali smo klasiku. Italijanski restoran. Ne mozes da pogrijesis, hrana standardno dobra, jedino treba znati odabrati pravi . Blizu nas ima jedan imena Baci. E sad, ne znam je li to italijansko prezime ili znaci poljubac (tako je barem bilo u " Sjecas li se Dolly Bell...koventri kvatro mila baci...), uglavnom , zavrsili smo tamo.


Ja sam narucio osso buco iliti teletinu sa koscurom, u nekom laganom sosu od sitnog dinstanog povrca. Prilog je bila rendana mrkva i repa, zapravo nekakav miks sto mi je pravo legao jer nikad prije nisam probao.
Zena je vecerala ribu, halibat, ne pitajte me kako se na nasem kaze.
Na kraju smo smirili neki kolac, white chocolate amaretto i to nas je dotuklo. Dobar, jak, maslac, bademi, secera tonu. Cini mi se da mi je srce stalo za trenutak.
Da, malo se i popilo...


A moja zenka kad popije, vesela je. Dodatno, rodjendan je. A i onaj secer od kolaca u glavu udara. Kucno glupiranje zapocinje.
Hoce da igra sa mnom, da plesemo, lovi me onim svojim salovima, neuspjesno kao otimam se.
Hajde da se malo slikamo, hajde, evo kamere, namjesti pa nek budalasanje bude zabiljezeno. Je li rodjendan ili nije?


Eh, sad bi ona do sutra ovako. Da se plese, igra, glupira, Ne mogu ja vise. Ostari se, noge mi onemocale od pica, plesa, secera i suplje price. Umor me polako hvata. Eno, ima jos vina , uzmi, naspi si, zasluzujes. Zenko, jos jednom, sretan ti rodjenda zelim. Laku noc...