Prije skoro dva mjeseca, umrla je jedna od najvecih glumica, bivseg nam zajednickog prostora, Sonja Savic.
Nekako pokusavam da izbjegavam teske teme, emisije, ali, jednostavno, kao da mi je sudjeno, ja zavrsim na njima. Misli same pronalaze put do youtube klipova sto emotivan sklop dodiruju.
Danas sam odgledao njen intervju, prvi nakon godina cutanja i izolacije, mucan do bola. Vodjen prije pet godina, ali zbog iznenadne smrti , itekako aktuelan. Predstavlja tezak pecat jednog vremena, generacije i sudbine same. Emisija se zove, valjda, "Balkanskom Ulicom", nije bitno, u meni su emocije uznemirne.
Sonju sam zadnji put vidio u serijalu "Vratit ce se Rode", cija me uloga podsjetila na film "Braca po Materi" , i naravno, nju dobro zapamtio. Gledajuci ovako jedan dokumentrani prikaz umjetnika koji pokusava da bude iznad svega, njegovu borbu i stradanje, ne mozes da ostanes ravnodusan.
Izvlacim rijeci iz intervju:"...neko misli da smo bili srecni? Ja sam bila srecna kad sam pronasla ljude koji su nesretni kao ja...".
Ovo je tako bolno, bez patetike, osjecam tezinu u grudima. I ako ne pronadjem neki emotivni izlaz nakon ovog razgovora, pronaci cu sebe u njenim rijecima. Ostat cu sjeban do kraja dana.
Sonja, pocivaj u miru.
10 comments:
Dijete tako mi je drago sto si se setio Sonje, jeste tuznog povoda ali drago mi je. Kada sam cula da je umrla totalno sam bila utucena nekoliko dana. I sada posle toliko dana, citajuci tvoj post, ista emocija se pojavi. Ona je bila sjajna. Za vreme rata bila je silno angazavona radeci, njenim nacinom, antiratne performanse. Potpuno ju je obuzela borba da osvesti ludake oko sebe, da sacuva bar jednu osobu od ludila...skupljala mlade ljude oko sebe i radila sa njima. Ma divna ososba, da ne bih pastovala citav post izdvojicu ovu tvrdnju kada je pricala o nasoj generaciji "Nas san je bio i ostao: iskrenost i cistota." A evo ti link http://www.zokster.net/drupal/node/2156
Spominje sve ono kako sam ja odrastala sa svojim prijateljima, samo je Novi Sad prostor. Kaze i za krombi kaput i hodanje kao lebdenje...jaoj jeste bilo tako, nisam imala krombi ali sam nosila neke mamine demode, kapute i haljine, tatin suskavac(onaj italijanski,stari), pa mamine neke tasnice iz 65., boze skroz smo bili otkaceni, prodjemo ulicom a svi se okrecu, udjemo sa otpanjenim tranzistorom u bus, tako obuceni pa jos dodamo modne detalje-heklane rukavice hahaha...
kako smo verovali u tu iskrenost i cistotu najpre u nama samima a onda je trazili u drugom bicu, pa u onom sto smo kreirali...vukli se po nekim starim kucama, ulazima, nalazili po gradu simpaticne ulice...poslednja stvar koja je entuzijazmom napravljana je bio kafe(vise nismo mogli naci mesto za nas otpadnike) pa se jedan Kura,nadimak ali ne pogrdni i ni u kakvoj vezi sa polnim organom, dosetio i otvorio Garudu u nekoj staroj memljivoj kuci. Kakao je to bilo dobro, svi su bili kelneri, donosile se boje pa se slikalo po zidovima,krecilo se kad je kome odgovaralo, namestaj od kuce...ma kafanu je vodio ko je hteo, 3 vrste pica(kokakola, pivo I i pivo II),hahaha, ma bajno...i onda jebeni rat, svi se pozatvarali po kucama, od ludaka nisi na ulicu smeo izaci. Svecano je Garuda zatvorena ove godine negde u februaru, jer su rusili kucu. Ali u medjuvremenu je otvoren Izba, malo pomodno, ali jos uvek jedino pristojno mesto.
Ex Garuda, tamo sam naucila bilijar da igram...ooo, duvala afgan, najbolji,hahaha, muzika po nasem ukusu...svi razvaljani i beskrajno veseliiii
tenx SD
malena
Uh, ovo je najduzi komentar koji sam ikad dobio. Hvala malena...
Kao sto rekoh, izbjegavam teske teme, ali, jednostavno neki ljudi zasluzuju da budu spomenuti, pa makar potresnim video klipom ili sa par recenica sjecanja.
Ne znam, toliko je godina proslo od raspada bivse drzave i uvijek se vracam nazad, jer nista ne vidim kulturoloski zanimljivo izmedju. Ali, to je valjda tako , neizbjezno, svaka generacija ima neke svoje "Godine koje su pojeli Skakavci".
I onda pronalazis video-klipove ljudi tog vremena, njih vise nema, a i ti klipovi su stari po nekoliko godina. Tuga...
pozdrav
SD
uh, sorry na duzini komentara, otisla ja suvise u proslost koja bas nije u vezi sa Sonjom. Ne kazem da smo specijalno zajebani u odnosu na druge ali vajb koji smo nosili bio je drugaciji, bili smo opijeni sobom, traganjem za samim sobom, trazili slobodu u izrazavanju, bivstvovanju, postavljali pitanja koja se ne postavljaju, bezali iz forme u kojoj nije bilo mesta za pojedinca formi koje su podrazumevale copor i plitkost uma...imali smo mi i mentore, to su oni stariji, koji su bili dovoljno pametni da nas vide, koji su nas podsticali da cinimo to sto zelimo i blago usmeravali, koji su pomagali da krila porastu. Oni su jednako kao i mi bili proterani iz forme, dobrovoljno, ta veza dve generacije je bila zasnovana na postovanju i traganju. Rat je sve nas zajebao, apsolutno se nismo snasli u datoj situaciji, ni mi ni oni. Neko je uspeo da zaokruzi pricu a neko nije, tuga me hvata kada pomislim na velicinu potencijala, koja se istopila, kako na individualnom nivou tako i na drustvenom. Potpuno je ne vazno radi li se o umetnosti ili nauci, vajb je postojao. Sonja je ipak nastavila da povezuje generacije, da prenosi ono sto je umela, prepoznavala vajb sledecih narastaja i radila sa njima. Najvise me zaboli kada je onako kretenski podcrtaju drogom, citav njen zivot i sve sto je uradila i rekla, narocito u godinama rata. To me uzasava. Ne mogu tu uvredu da otrpim. Sonja je stvarno simbol moje generacije, ona je bila filmska glumica i sve ostalo a znas li koliko je bilo onih nepoznatih...nebrojano mnogo.
opet se raspricah, sorry
malena
Nema sta da se izvinjavas, slobodno reci sto imas na umu. Uvijek cu te sa radoscu citati.
Tema razgovora, nazalost kako god tuzna bila, aktuelna je i dodiruje sve nas bez obzira gdje smo proveli "...godine koje su pojeli skakavci..."
Rekao sam ti, preko vikenda sam odgledao dokumentarac o Sonji i stvarno sam zatecen. Nisam ocekivao, jednostavno nisam znao da je ona tako mucno sve podnosila. Nisam bio spreman da slusam toliki izljev zuci i bola, a ucinio sam to do kraja.
I kada tako nesto gledas , vidis dio sebe i tvoje generacije... i tesko ti je...
Btw, postavio sam na forum citav film.
pozdrav
SD
Odgledala sam. Uhhh kako potresno, suze njene najvise. A i ona recenica, opet upotrebljavam reci koje ne zelim.
Ha puno zuci i bola, zaista, zato je nisu voleli, oni koji su pravili kompromise. Pogadja ih niskoi precizno, u njihovo licemerje, stavlja im prst u oko i vrti ga. OOOO, pa istina boli, zar ne?
http://www.zokster.net/drupal/node/2211
Znas kad je bilo vreme bezanja iz drzave, i mi smo hteli a onda odjednom mi padne na um: a gde ces ti? ides u drugu drzavu po komfor? ne, neces ti prodati sebe za komfor, ovo sta se sada desava u zivotu, ta iskustva, to se stice jednom u zivotu i kroz ovo ces videti koliko si spremna na kompromise. I tako ostadoh, jedini pravi razlog, iskusiti pomeranje licnih granica. Ma kako bilo odvratno i ma koliko zla bilo oko mene, izasla sam izranjavana, bolja i neisprljana. Ako gledas to vreme kroz "godine koje su pojeli skakvci" onda imas zal a ja ga nemam, ne sazaljevam sebe. Naravno ne mogu se pomiriti ni jos uvek pojmiti koja je to kolicina zla isplivala i koliko je stradanja bilo; dakako da je bilo suvisno, dakako da nije trebalo da se dogodi...ali sta ces, zivot, pa sta ti pripadne.
Sonja! Sonja je bila borac, fenomenalan borac, beskompromisna u svojoj nameri da ostane cista i iskrena. Nacin na koji je to uradila je bio opasna po nju ali ne i za druge. To se racuna. Vrlo se racuna.
malena
I saw her in Odgrobadogroba, she was a great actress.
Da, potresno, mada ima ona recenica na kraju:"...momci snimate li vi ovo. Nesto vam kamera pisti..."
Simpaticno...
Ne, ne zalim sebe u godinama koje su iza mene. Stavise.
Svi smo mi na neki nacin bili ratnici kompromisa normalnosti u nenormalnim vremenima.
Svi izlazimo iz te borbe sa manje vise slicnim sjecanjima, oziljcima...Neko je samo ogreban, neko trajnu promjenu u sebi nosi.
Isto kao sto Sonja kaze:"...uvijek su za mene govorili da sam neprilagodjena. Kako neprilagodjena? Vidis da sam prilagodjena i to dobro, inace bi davno riknula...".
Tako i svi mi, prilagodjavamo se u skladu drustva u kome zivimo. Ne ocekujemo da se drustvo prilagodjava nama. To je nemoguce.
I ti si imala svoj kafic. prijatelje, istomisljenike... znaci svoju prilagodjenost, pronasli ste...
pozdrav
SD
Mia virtuale,
How great she was it can show the length of the comments between us.
She was not only an actress but a heroic icon, a genuine fighter against the stupidity of the war during such a turbulent years as were 90's.
cheers
SD
yes, and I know she was kind of punished and isolated for that.
cheers
lesha
Ciao Lesha,
Yes, she was ignored by the media for a long time...sad.
cheers
SD
Post a Comment