Nesto mene razmisljanje uhvatilo. Tako ti je to kad se previse vremena na netu provodi. Muci me nesto, da ne kazem nervira. To je banalnost i lakoca uspostavljanja ponovnog kontakta.
Mislim, nista lose u tomu, ali, uzitak u ponavljanju? Prepricavanje stvari koje stvaraju prolaznu ugodu ? Gdje je tu smisao, da ne kazem uzbudjenje. Zar vise covjek ne treba ni da se trudi, upoznaje , nego , obican klik misa, slike, likovi proslosti, ispred tebe su.
I opet kazem, sve je to lijepo, druzenje, evociranje, slatkasto sjecanje, ali...Zar nije prirodno da sazrijevanjem, poslom, interesima, promjenom nacina zivota, mijenjamo prijatelje i upoznajemo nove koji odgovaraju nasoj osobenosti?
I kakva je ovo komunikacija? Nezadovoljstvo samim sobom i polozajem u drustvu ili pokusaj da se prikazes onakvim kakvim zelis biti izbjegavajuci negativnost u sebi.
Serem...
Citam novine :"...trazenje prijatelja iz proslosti, zapravo je potreba da u njihovim ocima ispravimo sliku o sebi..."? Jebi ga sad, sta imam ispravljat. Slika je ista, samo malo potamnila. Jos uvijek se drzi na zidu sto se zivotom zove. Ponekad se iskrivi, ali, primjetim na vrijeme, nazad je na svoje mjesto vratim.
Eto, dokle je doslo, da se i nova grana psihijatrije javlja. Kako protiv ovisnosti neta iliti facebooka? Blago psihijatrima. Novo polje rada pred njima je. Internet, neistrazena dimenzija...
Ma sve to treba ukinuti i vratit se u proslost tako da ne treba da mislim kakva ce komunikacija buducnosti biti. Ja to ko boomerang mislima idem. Sad mi proslost ne valja, sad bi se vratio tamo?
Hocu ja da filozofiram. Da ja zavrsim dok se nisam u pertlama besmisla zaglavio. Nedostaje mi off line upoznavanje, kartonska razglednica i krivudave rijeci hemijskom olovkom ispisane...
5 comments:
e dragi moj SD upetljali se u web. a nije los, volim ga zbog gomile stvari. evo ja se upisala na FB radi neke akcije(otvorili tamo grupu pa ko velim hajde da se zapljunem) oko nove godine...i hajde da vidim ima li koga poznatog...kada ono skoro cela moja firma na FB :))), postavila i neke fotografije, trazila moja braticina(cista trivija, ona ima preko 300 frendova, hahahaha)...cunjala ovih meseca dana tamo...i shvatim ja da sam omatorila za takav vid komunikacije. Nista ja to ne kapiram niti vidim smisao u tome. I tako danas sve pobrisem fotke i za koji dan cu se ispisati. A ZS blog mi ostao kao citanje novina, ne znam s cim bih to uporedila do sa novinama ili vecernjim gledanjem TVa. A imam prilike i TV da gledam kada odem na sluzbeni put, pa onda nocenja po hotelima pa imam TV u sobi - verovao ili ne ja sam se skroz odvikla od TVa-posebno ne kapiram shou programe, filmovi mi dosadni a o serijama da nepricam. Osecam se kao Indijanac kad je prvi put ugledao lokomotivu, usta poluotvorena, ne disem a oci iskolacene. Sve se cudim onom svetu sta pricaju.
Ali sta rade moji prijatelji i poznanici iz realnog zivota i ja zajedno sa njima? Dijete radimo, deca nam ne daju minutu razgovora, nemas kome dete ostaviti da uvece izadjes, kuvaj, spremaj...i onda mrtav padnes u krevet. Melje nas svakodnevnica a dan se sve vise skracuje! Okupimo se jednom-dvaput godisnje, obicno oko nove godine, ludo se provedemo, izbrbljamo, izljubimo, izgrlimo i onda se svi svecano zaklinjemo kako cemo se bar jednom mesecno vidjati i nikada se ne ispuni :( , ali nikada, evo vec 10 godina tako.
I sta ostane-web.
malena
sada vidim da mi stoji mail adresa? odkud to? nije problem nego se cudim, tek sada primetila :). al' uocavam :)
Slicno je i kod mene, ako ne i isto.
Fb je jedna velika mahala, tamo sam jer zelim biti u kontaktu sa meni par dragih ljudi, sve ostalo je pomodarstvo elektronskog doba da ne kazem mladje generacije.
Blog mi dodje nesto kao, kutak za muzicko-literalni trenutak. Korisitim satiricko-zajebantski stil, jer tako razbijam ozbiljnost zivota koji zivim. Zato je mozda cyber dobar, jer ozbiljan ne trebam uvijek biti.
Sto se tice TV-a, ovdje je ionako vise od pola programa analiza hockey meceva, fitness savjeti, reklame, novi preparati za mrsavljenje i univerzalne krpe koje brisu sve, masnoce i fleke koje do sada izbrisane nisu mogle biti.
Moja usta nisu otvorena kao kod indijanaca koji gleda lokomotivu po prvi put, ali volim opsovat reklamu i mene blentovinu sto gledam i taj isti kanal placam.
Jedino volim pogledati , hiljaditi po redu, reprizu neku od epizoda "The Sporanos" i recitirati monologe pred zenom. Kao sto cinim sada...
Pozdrav
SD
P.S Sad kad te nadjem na fb...hahahaa
haha, krpe sto brisu sve.
opet ovaj moj mail i kaze da se zovem jelena. e tu je pogresio, nisam jelena vec goca :)
a FB, haha, bice rasnjirano uskoro
poz malena
nisam zavrsila onaj koment u vezi komunikacije. Bilo je to negde 90 tih, pocetak. Dodjemo kod kumova a mali kumic ima neku japansku igrackicu(zaboravila kako se zove), na baterije i to mu je kao Frend. I Onda ukucava tekst ili slicice da ga hrani, vodi u setnju, on pisti od zadovoljstva nekim nepodnosljivim zvukom...a Frend moze i umreti ako ga ne hrani regularno ili ako crknu baterije. Kad rikne frend onda kupi novog i tako do besvesti. Bila sam zaprepascena igrackom i kumcetom koji je bio u stresu je li ga nahranio ili nije, oce li odapeti ili ne, hahaha.
malena
Odoh ja tebe po fb ganjat...
Pocet cu od Goce. To je ionako neobicno ime nasih prostora i vjerovatno ih na fb ima dvije, u vrh glave tri...
Pozdrav
SD
Post a Comment