Prvi je maj

Sutra je Prvi maj. Kazu, medjunarodni praznik rada. U vecini drzava, ne radi se, kod mene, niti da ga spomenu. Sto ce reci, radi se.
Da ne citam nase novine na netu ne bih ni znao da sutra pada Prvi maj. I vec zamisljam kako to izgleda. Ne radi se u petak, vikend normalno dolazi, tu je i ponedjeljak slobodan, on se sastavi sa utorkom, a moze vala i srijeda, necemo propast, zar ne? Kazu, recesija, posla se nema, zemlja je u krizi. Kome je do slavlja? Jah...Prvi je maj.

Onda se ljudi coporativno sastave, vikendica ili neciji stan, bez obzira da li sunce sija ili kisa lije, prvomajska rostiljijada i alkoholni ritual pun horskog pjevanja, ne propusta se lako. Vecinom glavom zaplati janje ili mlado prase( ili oboje) tu je brdo przenog krompira iz rerne, kolutovi bureka nemarno na tepsiji leze, neizbjezna ruska salata, satrica, ima se i kolaca raznih, narodnjaci iz zvucnika se cuju, glasno bude pravo, sveprisutan je dim cigarete. Ako ima, harmonika je instrument glavni.
Neki to zovu krkanluk , neki prvomajsko veselje. Neki se dobro napiju, neki manje. U hrani uzivaju svi. Raspravlja se o zenama, sportu i politici, atmosfera probudjenim emocijama zna nabijena biti. Neko zapjeva, a neko i zaplace. Neko me je svejedno, a neko se i potuce. Prvi je maj.

I tako se ti dani nerada proslavljaju kao praznik rada. Dobro onda kad je tako, sretan vam praznik od mene. Kod mene je sutra radno, ipak, radujem se, petak je...