Thanksgiving

Sad, ja bas i nisam siguran da li je danas ili sutra, praznik drzave mi adoptirane, Dan zahvalnosti iliti Thanksgiving. Bez obzira na kalendarsku zavrzlamu, sutra, ne radi se.
Dan se zahvalnosti razlikuje u datumu, u Kanadi i susjednim americkim drzavama. Kod njih je kao malo kasnije, a ovdje kao malo ranije. Zasto je tako, ne znam, ali, obicaji su isti. Zasto se zahvaljuje tacno, ni to ne znam. Sta znam je, da i jedni i drugi prave one slatke pite od tikve iliti bundeve i one nisu lose. Uz to ide obiteljska vecera i neizbjezna curka.
Glede obiteljske vecere, ona moze biti svaki dan. Glede curke, ne spremam je nikad, bio praznik ili ne, a jos manje volim ukus njen. Sve je to meni suho, rascereceno, nedoreceno, nekim neukusnim filom ispunjeno. Ne gotivim, nikako. Ili sto bi drevna bosanska misao vodilja definisala :"Nikad kokos meso nije bila".

Dobro, to je moje laicko objasnjenje, imigrantska prica balkanoida odraslog u drzavi drugoj i isto takvom uredjenju. Sta ja znam o Danu zahvalnosti? Nista. Joj, jesam nezahvalan. Sad bi sam sebe deportirao, kad ovako karikiram praznik drzavni. Ako ti se ne svidja ovdje i praznici nasi, ajmo, kupi instrumente, bugija. To ja malo razgovaram , nasamo.
Kod nas je bila lakse. Imas Novu godinu i znas cemu sluzi. Zadnji je dan u decembru, godini, pokupi se s rajom u neciji stan, udri po pivama i rezolucijama. I to bi bilo sve sto me moje sjecanje sluzi u vezi obiljezavanja drzavnih praznika.

Ali, ja stvarno zelim da se zahvalim nekome i necemu i ne treba mi praznik da ucinim to. Ja stvarno zelim da pokazem na jedan simbolican nacin, sa par rijeci, da sam zahvalan za zdravlje, za prijatelje, za ljude koji mi vole i koje volim. I ovo nije moje preseravanje, nego nenamjestena iskrenost za sve koji navrate na stranicu moju. Zelim da osjete da mislim na njega ili nju. Danas je bio divan jesenji dan...