Naime, prijatelj moj, Kanadjanin pravi, Vancouverite rodjeni, prezimena anglosaksonskog i humora prihvatljivog, za koncert me njihov racuna. Spoon je veceras u nasem gradu. Gle, Kanadjanin, divnog li cuda zar i takvi ovdje postoje, pitam samoga sebe? Postoje, postoje cak i mene, namrgodjenog Balkanoida oscilatornih raspolozenja i visoka cela , prijateljem svojim zovu. Brz telefonski razgovor, jos brzi odgovor. Idem.
Nisam bas i neki fan doticnog banda, sve mi je te previse mlako, ali, eto, izlazak je nedeljni zasto ga ne upotpuniti. Kao pravi muzjak slavenski, ostavljam zenu kod kuce, a ja odoh u noc neonsku. Ionako nece da ide sa mnom nigdje, garant sam joj dosadan svojom svakodnevnom pricom, zna sve moje folove i provale, pa je ovo nacin da se i malo odmori od mene.
I bas ko u inat danas sam naletio na neki clanak (vazda mene gluposti internetske pronadju) koji kaze da ako si u braku 50 godina, dnevno progovoris sa supruznikom dva do tri minuta. Ko biva, sve ste vec rekli jedan drugom za te godine tako da vec znate napamet ko sta misli, a kamoli jos da pricate o necemu drugom.
I pravo se ja sad zabrinu. Em zena ne razgovara sa mnom pola minute dnevno, em me pusta na koncerete samog, em ne kontrolise kakve sve gluposti po netu valjam, em me trpi i sutke klima glavom na sve moje nervoze i nezadovoljstva. Tito dragi, sta me tek ceka za pedestogodisnjicu braka? Vostane figure Madam Tussaude i prikljucak za internet? Joj, jest' me krenulo pozitivno razmisljanje.
Evo, nas na koncertu. Samo sto poceo nije. Smirili smo par piva i zavalili se u zadnje redove sale koja vise lici na teatralnu pozornicu nego rock binu (pa bina i pozornica je jedno te isto, zar ne? Jebu te sinonimi, ha? Autor teksta samo-zakljucuje).
Ima kao i nekih predgrupa. Nikako mi ne leze. Sve je to nesto eksperimentalno, melankonlicno, sporo, otuzno. Smor zivi.
Nisam u moodu za takvo sto, treba mi sirova energije, gitaristicki napad, pulsiranje basa, prodornost vokala. Hocu PJ Harvey!
Druga po redu predgrupa je toliko otegla da sam mislio da su Spoon vec odsvirali svoje. I jos sam prijatelja svog totalno pitanjima zbunio, rekavsi u vise navrata, hajmo odavde, vidis da je koncert gotov.
Dosli su i Spoon na red, ali, ja sam vec bio gladan, umoran, oci su mi se sklapale i skoro zaspah stojeci. Nisu oni los band, ali, fakat, neke grupe nemaju tu snagu zivog nastupa. Vise sam zijevao nego bila kakav drugi osjecaj u sebi imao i jedva cekao da se koncert zavrsi. Eto, kako mi je zanimljivo bilo.
Da se nije nesto desilo sa mnom ili unutar mene? Da me nije onaj clanak poremetio? Preispitivanje? Sa partnerom zivotnim razgovaras efektivno samo dva, tri minuta dnevno? Ima li tu doza istine ili suplja prica novinarska pronalazi u eteru ovakve zrtve kao sto sam ja?
Vala od sad samo citam vremensku prognozu i rezultate engleske fudbalske lige. Navukli su me, djubrad elektronska, ko oni trac-magazini ispred kase u supermarketima. Htio ili ne, moras barem pogled da skrenes i naslove procitas. Misija je uspjesno zavrsena. Postajem dio mejnstrima :Britney Spears nalemala novog momka, Jessica Simpson bez sminke, Tiger Woods se vratio na teren i ubacio pobjednicki od prve. O golfu se ovdje raspravlja...
No comments:
Post a Comment