Let it go

Evo me se tresem sav, uzduz i porijeko, koza mi se presijava od glatkoce. Danas mi se nesto cudno desilo na casu yoga, a ne znam sta. Sada me pitanje muci to? Da krenem od pocetka.
Dan na poslu uobicajeno dosadan. Da ne prodje bas sve u dosadi, potrudili su se moje emocije i vijuge mozdane. Na sastanku sam sa dva menadzera, nekakvo rekonstruiranje, budalastine korporativne, mentalno peglanje. Kao istrenirane lutke, oni ponavljaju ono sto je vec ponovljeno, ja meljem svoje, mrstim se i polako u sebi tinjam. Tesko je sve to slusat, a jos teze miran ostat. Elem, da ne duljim, sastanak se zavrsi, gorak ukus u ustima i uznemirenost povisena. Takav sam dosao kuci.
I skuham si kafu, i prodjem internet portalima i prosaltam malo tv-kanalima. Nista.  Ne mogu nikako da izbacim iz glave danasnja dogadjanja, sva ta negativnost prozima mi mozak, hrva se sa mislima. Zbog navedenog i uzimam casove yoge, jer jednostavno nemam efikasan odbrambeni mehanizam kad mi se emocije uzjogune. Brine me sve ovo, ili starim ili jednostavno nisam stvoren za ovo podneblje. Dobro, odoh onda na yogu , kad vec ne mogu na nista drugo misli da usmjerim.

Ubrzo stizem u studijo. Nisam provjerio raspored, vidim neko drugi vodi veceras cas, a nije ni Purna yoga koja mi najvise lezi. Nije mi to sad ni bitno, samo mi treba neko veceras da me prodrma dobrim vjezbama da me misli negativne popuste.
I krenuli smo mi sa casom. Neka cura duge plave kose, vidi se pocetnik, slabo joj sve to ide, nepoznaje stvari, nema ritma,  gubi se. Meni misli jos gore, udaram se sakama sa menadzerima, spominjem im familije. Nista od yoga seanse veceras, sve se sastavilo, tezak dan, teske misli, los instruktor. Samo cekam kad ce reci raja  hajmo fajront, da se pokupim i nestanem. I dodjosmo mi do zavrsnog opustanja.
Legnes na ledja, ruku i nogu rasirenih, ono, ko mrtvac i dises duboko kroz nos. I nastavim se tu svadjat u mislima, bas ono, borba prava. Sklopljenih ociju, disem ritmicki, dizem stomak, uvlacim, misli me sutaju. Nema miru u meni ni za sekunde.
I najednom, ne mogu da objasnim , sve se brzo desilo, kroz moje tijelo kao da je neko proveo struju! Ne tresem se, vec neka neobjasnjiva energija, toplina, prozima svaki dio moje koze, svaku kost, mozak se smiruje. Nevjerovatno ! Ne mogu da kazem da mi je lijepo, ne mogu da kazem da mi ne godi, ne mogu da kazem nista. Nikad mi se nista slicno nije desilo i tesko mi je bilo kakvu usporedbu dati. Pokusavam da se pomjerim, da otvorim oci, da vratim snagu u tijelo. Pitam se, sta se desava sa mnom? Ustajem, sva negativnost dana , nestala je ! Noge su mi slabe, vrti mi se blago, ali, nekako je sve drugacije. Cudo nevidjeno!

Nemam logicno objasnjenje sta je bilo. Sve se odigralo brzo, bilo van moje kontrole i trajalo mozda minutu. Svega sam svjestan bio, ne znam, kao da je tijelo neku poruku zeljelo da mi posalje, pusti sve na miru, nista nije vrijedno nerviranja, ne mozes da mjenjas nesto sto se izmjeniti ne moze. Zasto mucis sebe mislima ? Let it go, let it go...