Forbrydelsen III

Gledam dodjelu Oscara. Toliko je to meni sve dosadno, isprazno, izvjestaceno, taj humor koji to nije, ta deplasirana duhovitost, ustogljenost, taj drugorazredni ,brodvejski pokusaj vodjenje programa, da se sam pitam, sta mi sve ovo treba ? Je l' to nema nista drugo na televiziji ? Pa, dovoljno je da prebacis na drugi kanal i zdravo djaci. Eno, idi gledaj sportski pregled, fudbal , kosarku, price iz Nepricave,  idi si napravi kafu. Sta si se tu ufitiljio za dzabe.

I ovaj sto vodi ceremoniju.  Joooj , hljebe dragi...dajte mi benzin i upaljac, moze i kerozin,  da se samozapalim i prekratim muke. Bolje mi je da procitam opsiran intervju sa Kim Khardashian ili Celzijus Nives ili da citam provale Blazevic Cire, zanimljivije sigurno biti ce. Evo, izadje sad neki bradonja na pozornicu, isti Tuta Naletilic, da se streses. Dobi covjek Oscara za nekakvu kategoriju koju sam, na srecu, propustio da cujem. Sad ce se on, suznih ociju i drhtava glasa,  zahvalit svima, naosob. Pocet ce od matere svoje, preko drugog kamermana i garderoberke cudnog imena, bez cijeg bi doprinosa,  bilo nemoguce sve ovo ostvariti i da on ne bi danas ovdje bio da nije bilo njih i ostala patetika od koje mi se koza jezi i guzne dlake pucaju upola. Eto, nek' ti bude, filmski je svijet od veceras bogatiji za jos jedno remek-djelo, a ja pjenim od ljubomore na sve vas i ne mogu si pomoci , a volio bih plaho.
Al', dobra je ona Catherina-Zeta Jones ko zvono. Nekonvencionalna erotika koja traje.

Ma ne smeta meni Oscar. Nego, ova kisa odvratna, pada li pada, ode mi vikend niusta. Nisam nigdje izlazio. Vratila se bol u desnom ramenu, nosim ice pack da se smirim, pritisak je i dalje visi. I sta da radim?  Moram onda malo da ujedam elektronski papir i ceremoniju filmsku sto mi vecer upotpunjuje.
Medjutim, spremio sam dezert televizijski na vrijeme u stranu. Vracam se svojoj detektivki demodiranog dzempera i nesredjene privatnosti,  Forbrydelsen III je veceras na mom kucnom repertoaru. Dani skandinavske tv-kinematografije, nastavljaju se...