Odose mi novogodisnji praznici…
Ali, naslo se vremena i za neki film . Poceo sam lagano, praznicno, trebalo mi nesto takvo, entertainment, nesto sto ne treba da mislim, samo daljinski u lijevoj, desna na skembetu…
Gledao sam; “The Pirates of Caribbean II”. Super, zabavno, dobri efekti, oni zarobljeni u nekakvu ogromnu loptu od lijane, pa bjeze zajedno s njom, pa one prikaze na brodu ;upecatljive maske, pa Jacka guta hobotnica i tako…opusteno.
Drugi film sto pogledah je; “Babel”. Jos jedan u nizu meksickog dvojca Inarritu/Arriaga( 21 grams, Amores Perros…), jos jedna kompleksna prica iz vise dijelova. Odlicna ekipa, gluma, dramaturski savrsen, drzi te, tesko ti je…Dobar, dobar, mada je meni Amores Perros iz njihovog opusa…uh…nedodirljiv.
Sinoc odgledah zestok film; “The Proposition”. I ovo pisem dok su mi utisci jos uvijek snazni. Australija, outback, 19 vijek…Svoje prste u script i muziku upleo je , niko drugi no, Nick Cave. Ne znam kako da ga zanrovski odredim: australijski western? psiholoska drama? nasilje kao krug? Rezija negostoljubive teritorije kroz oko fotografa. Vrijeme je surovo, zakoni su surovi, ljudi su zvijeri. Film je…surov.
Prosle godine sam gledao “Oldboy”, jedan od najuznemiravajucih filmova, sto me je nagnalo da pomnije obratim paznju na korejsku kinematografiju. Sto sam mogao , odgledao sam.
Od istog rezisera izasli su “Sympathy for Mr. Vengeance” i “ Sympathy for Lady Vengeance”. Film kao forma, zeznuta je stvar. Neki te iznenade, da ti treba vremena da ih prihvatis. Ili ne. Oba filma, ostavila su snazan dojam na mene. Drugaciji su, nisi tzv. mainstream, ali zato i postoje filmovi, zar ne?
Jos jedan vise nego vrijedan, “Memories of Murder". Kriminalisticka prica, bazirana na istinitom dogadjaju. Dodao bih jos “A Tale of Two Sisters”, koji me je nekoliko puta stres’o ko struja, elementi horrora i drame, kao i “Samaria”, jaka prica o odrastanju tinejdjerke bez jednog roditelja.
Nisam gledao, alli recenzije kazu ,“Brotherhood of War”, predstavlja snazan antiratni film, korejski “Private Ryan”, nasilan, pun krvi, otkinutih ekstremiteta …
Da ne zaboravim. Zelim da napisem par rijeci o “Grbavici”. Bez obzira sto pojedini zele da imputiraju politicke konotacije u vezi dodjeljivanja nagrade Berlina, ovaj je film, odlicno reziran , upecatljiv, istinska drama; koja zasluzuje sve pohvale. Dragulj poslijeratne bosansko-hercegovacke kinematografije.
Svidja mi se sto nema nepotrebnog seksa, svidja mi se kad glavni glumac kaze…jesi cvaka, svidja mi se kad curica kaze...nemoj meni narodnjaka…boli me kada kamera sporo prelazi preko lica zena, a sevdalinka se cuje…
1 comment:
Apsolutno se slazem za 'Grbavicu'. I ja sam o tom filmu zeljela pisati vise. I napisala sam bila post za moj blog, pa - znas me - obrisala. Bilo mi je prebolno. Kao da je ruku u moju dusu gurnula, i moju krv ko mastilo koristila sam se osjecala. Zapravo mi je film bio toliko jak da sam ga morala gledati u dijelovima, uprkos, kako si primijetio i ti, ocitoj odsutnosti agresivnih i scena seksualnosti kojima su nasi reziseri tako skloni. A bas te izostavljene scene nasilja i vulgarnosti su bile ne samo prihvatljiv nacin, nego i potpuno dostatan i potreban u docaravanju situacije i likova ( zrtava ) na jedan suptilniji nacin.
Mislim da je odlicno predstavio poslijeratnu situaciju u Bosni, sa solidno probranim spektrom uobicajenih lica i karaktera, i situacija.
Post a Comment