Prije par mjeseci kupio sam malu masinu za espresso kafu i capuccino. Nije bila ni jeftina, ustvari, bilo je neko snizenje, zato sam i uzeo. Godinama pijem tursku kafu. Volim taj ritual, mala dzezva, dvije soljice, miris u nozdrvama. Navikao na ukus, ne volim da mijenjam. Ali, zena ne pije tursku, ja prestao da pusim, tako da i taj ritual polako se gubi. Medjutim, kafa mi treba. Da mi jutra budu laksa, da mi dan bude ljepsi, da mi glava bude bistrija.
I tako, mala espresso masina, zasjala je u domu mom. U pocetku, nije mi odgovarala, a i za espresso trebas dobru kafu imati. Dodatno, treba znat samljeti, ni pregrubo ni presitno. Ubrzo, pronadjoh ja dobro mjesto, odlicnu mjesavinu italijanske espresso kafe i ljude koji znaju dosta o kafi, njenoj pripremi i mljevenju samom. Sad sam postao njihov inventar i espresso ovisnik. Ponekad znam napraviti tursku, ali ukus nije taj. Navikao sam na novi.
No comments:
Post a Comment