Internet i zavisnost

Ovako stoje stvari. Skontao sam da previse vremena provodim na netu i da nesto treba da mijenjam. Nisam jedini, jelde, trebalo bi da zvuci kao utjeha, ali, nije.

Odredjujem si sat vremena dnevno cybera. Vikendi bez njega. End of the story. Ne moze vise ovako. Hocu da procitam vijesti, ode mi dva sata, hocu da pronadjem neku informaciju, izgubim jos dva, hocu da forumam, blogiram, malo muzike poslusam, ode mi dan. E, malo sutra. Sat vremena, dosta ti je. Pa ti gledaj sto ces cinit s njim: mejlirati, blogirati,forumati, stvarati lazan osjecaj drustvene aktivnosti.

Ma ne bi ja ovako, ali naletih na jedan clanak (a gdje drugo nego na netu- www.e-novine.com) koji slikovito prezentira (i upozorava) na posast modernog doba. Internet i zavisnost od njega.
Koliko smo svi mi, manje vise, zavisni ili ne, odlucite sami. Ja cu samo da izvucem par pasusa iz pomenutog clanka:

-Prezasicenost informacijama (Information overload)
-Opsjednutost virtualnim prijateljstvima (Cyber-relation addiction)
-Opsjednutost virutalnim seksom/flertom (Cyber/flirt addiction)
-Opsjednutost igrama na netu (Net compulsions)
-Patolosko koristenje foruma i elektronske poste (Mailholism)

Aha, gdje ste se pronasli. Mislim, gdje ste se nasli najvise, jer vas ima svugdje pomalo. I pustite se price, sve je u samokontroli, individualizmu, mogu ja bez toga, nije bas tako kako nas zele prikazati. Nije, ali nije ni daleko.
I jos kaze da "internet ovisnici", uglavnom, u cyberu bjeze od zivotnih problema i da mnogo ulazu u aktivnosti koje nemaju veze sa stvarnim zivotom i jos elemente privatnosti prenose u virtualno okruzenje. Evo sam se pravo zabrinuo (kao da zabrinut dosad nisam bio) Ne mislim na net, nego, onako, u globalu.
Sad bi moja rodica (zenina je, ali je ona meni draga i mila ko daje moja rodjena)iskreno porucila:"...jarane, Yoga, nema ti druge..."

Opet, kontam dalje, sve to stoji, ima logiku, ali, bez obzira na istrazivanja i strahove, ja nisam internet generacija. Ne pripadam toj grupi, bez obzira sto dosta vremena provodim online.
Formirao sam se bez njega. Znam kako se upoznava, kako se sa ljudima postupa, znam kako se dise, znam kako da se postavim, znam da nestanem, da se povucem. Razlikujem sta je crno, a sta bijelo.
Sta pokusavam reci?Za one koji su se razvili ili se i dalje razvijaju na netu i nemaju prijatelja osim u cyberu, sta sa njima? Kakvo je njihovo odrastanje? Da li se to uopste odrastanjem zove?
Poceo sam da filozofiram , siguran znak da polako treba da prestanem. Evo, prestajem...

Joj, jesam se "nablogovao" isto ko da pisem za Glas Koncila, kolumna, pitajte naseg internet strucnjaka.
Hajmo sada svi zajedno:"...ja nisam internet ovisnik, ja nisam internet ovisnik, ja nisam internet ..."


P.S Otkrio sam na netu beogradsku seriju "Vratice se Rode". Svako vecer jedna epizoda. Ponekad dvije. Zanimljiva je,svidja mi se, glumacka ekipa, zapleti,muzika, sve, na nivou je. Mozda veceras pogledam i tri. Sta cu kad se zakuhalo pravo.

Ja ono rekoh, samo sat neta dnevno, jelde ?!