Skotska-Italija

Subota, jutro je, zena mi se sprema da ode sa jaranicom u nekakvu korejsku saunu, masage parlour, sta li vec (cuj joj price, provjerit cu ja to kasnije), a ja srcem prvu kafu.
Ubrzo, pozdravljam se i odlazim u obliznji kafic da gledam fudbalsku utakmica za evropske kvalifikacije, Skotska-Italija.
U kaficu sve se plavi, salovi i majce, ukazuju za koga se navija. Narucim capuccino, nisam ni sjeo, a Italija vec postize gol. Raja vristi, a ja sutim. Rekoh sebi, sta cu budalasat, volim fudbal, gledam i uzivam. Ali, lezi vraze...
Prilazi mi neki covjek i tiho, sa smijeskom na licu, progovora:"..its not a smart idea sitting by yourself...". Opet, ja ne kontam, sta mi fali, tu je capuccino, fudbal se gleda, mogu ja sam kad zena ne voli fudbal, a i otisla ja na kiselenje...
Kad, sinu meni sijalica balkanska, jest' da se kasnije pali, ali ipak, upalila se. Oni misle da sam ja Skot. A budala...
Nisam ljudi, jebo li vas Cannoli, San Remo i Alberto Tomba. Dos'o sam samo utakmicu pogledat i bugija. Mani te mi belaja, cuj Skot, ne skacem kad Italijani vode, sta da radim, da vristim. Joj, jesu me iznervirali. Samo sto nisam drekn'o:"... Trst je nas..."
I tako sam ja proveo divno subotnje prijepodne u italijnskom kaficu , okruzen nabildanim grmaljima u plavim trenerkama i mobitelom u nervoznim rukama.
Ili sto bi Benigni rekao:" If looks could kill, I am a dead now."