Februar je dvadest i deveti

Prestupan dan u godinu, zadnji u mjesecu. Kraj. Nema vise niti februara. Gledam sitnu kisu i smiraj dana. Polako odlaze, nestaju zajedno sa njim.
Sad bi kao trebalo uskoro i proljece. Vancouver je po tome znan, po procvatu, zimskom budjenju , beharu.
Bio sam na veceri, italijanski restoran u mom starom kraju. Doslo mi da odem malo tamo, konobarice me znaju, a meni drago. Smirio sam chicken florentine lasagne, prekrio sa jednim pivom, sad sam se napuhao i malo mi se stuca. Na televiziji reklame i BBC, sirena vatrogasna u daljini, zrak je vlazan, na kisu se ponovo sprema. Februar je na svome kraju, uskoro ce ponoc, dvadeset i deveti je dan.