Kisa pada, mozda ce i snijeg. Super. Jos da ne znam koje je godisnje doba moja radost bi se ushicenjem zvala. Dosta, dosta, dosta, svega mi je dosta...pjevale su novosadske Boye. 90-te ili mozda 91.
U Vancouveru lagana susnjezica, ilirski brodovi na dnu Hutova blata, Tuzla pod opsadom pasa lutalica, Britney kaze da je bolje. Proljece je.
Jedna mi je ruka hladna, druga nije. Ima l' tu neka veza sa mozgom i stranama njegovim. Pitam , onako, zanima me, cudno je, zar nije? Gledam kroz zamagljen prozor nesto sto se proljetnim danom zove, pokusavam da odgonetnem siluete, oblike. Kranovi su mocni.Vrijeme je pauze.
Sklupcani kisobran zelenkaste boje, stidljivo stoji skriven iza masivnog kabineta. Ne volim kisobrane. Kvare se brzo, zaboravljam ih cesto. Trebam preci samo dva bloka do najblizeg restorana. Blokovi su prostor izmedju ulica. Kada kisa pada oni su beskonacni. Smijem se. Zaboravih reci. O plivanju neki drugi put. Stiglo je proljece
No comments:
Post a Comment