Po ko zna koji put spala mi je navlaka. Dodje mi da si sam zacementiram zubalo, izvadim citavo ,stavim novo. Vise mi je muka svega, strah me zagrisiti, a jos teze slusati pretpostavke i strucna objasnjenja zubara. Stavljaj nightguard; stavio. Nemoj ovo;necu. Nemoj ono; u redu. Ne valja to;znam. Klimaj glavom i slusaj. Nista ne pomaze. Jos jedna seansa i jos jedan zakazni susret s njim. Zubarom...
A danas ne daje padalo; potop. Samo jos fali da Noa naidje sa arkom i pokupi raju sto je ostala ne potopljena. Nemam snage ni kameru u ruku da uzmem i blize docaram oktobar pod tamnim plastom kise pacificke. Evo barem slika od jucer. U pauzi izmedju dvije kise, krivim glavu i hvatam jesenje lisce.
No comments:
Post a Comment